Stefan Simić


“Volim kada me dodirnu tvoje daljine
Iako se ne viđamo
Mi se osetimo mnogo češće od onih koji su zajedno, uvek

Toliko te dobro znam
Da svoja stanja ne moraš da mi prepričavaš
I da ti ponavljam kako ćeš biti dobro, kada to nisi

Znaš da hoćeš!

Mi nismo neko za svaki dan
Ni ti meni
Ni ja tebi

Ali dokle god postojimo
Postojaćemo zajedno
Nevažno ko se budi i leže pored nas
Nevažno koliko se na trenutke činimo daleki

Naša povezanost je neobjašnjiva
Isto kao što smo mi neobjašnjivi jedno drugom
Pokušavajući sve ove godine da pojasnimo ko smo

Da li samo prijatelji, ljubavnici ili i jedno i drugo
Ili sve to i još mnogo toga drugog

Mi neprekidno razgovaramo
Iako mesecima ne progovorimo ni reč
Uvereni da smo tu jedno za drugo

Zato što znam tvoje misli i nemire
Zato što znaš moje uzlete i padove
Zato što znam tvoje radosti i strahovanja
Zato što znaš moje strasti i ludovanja

Zato što znaš i zato što znam
I kada mislimo da ne znamo ništa…

Kao da nam je zajedno tri života
A ne samo, jedva do pola, ovaj jedan
Sastavljen iz delova

Sve to tvoje kao da je moje
I koliko god da smo na trenutke daleki, suprostavljeni
Mi smo uvek bliski
Najbliži
Na putu ka onom drugom

I večeras
Kada se možda pitaš – gde sam
I sa kim

Znaj da sam tu
I ne samo večeras
Kada ću se možda pitati – gde si
I sa kim

Znaću da si tu
Znaćemo to oboje”

Oglasi